Predstavljene analize Radne grupe NKEU za Poglavlje 35

Datum objave: 08.02.2024.
DSC_0194.JPG Članovi Radne grupe NKEU za Poglavlje 35 predstavili su u Medija centru u Beogradu ključne nalaze analiza koje odnose na Poglavlje 35 i odnose Beograda i Prištine tokom 2023. godine:

1.    Analiza procesuiranja napada na pripadnike manjinskih zajednica u Srbiji i Kosovu tokom 2023. godine u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine, Inicijativa mladih za ljudska prava, Srbija (YIHR) i Nova društvena inicijativa (NSI)

2.    Ključni izazovi za Srbiju u implementaciji Sporazuma o normalizaciji i kako ih prevazići, Centar za evropske politike (CEP) i Fondacija BFPE za odgovorno društvo

3.    Analiza povećanja prisustva bezbednosnih struktura u četiri opštine na severu Kosova u periodu 2021-2023. godine, Dragutin Nenezić i Sanja Sovrlić

Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 i moderator diskusije, osvrnuo se na postizanje sporazuma o normalizaciji i aneks ovog sporazuma iz februara 2023. godine iz Ohrida, napomenuvši da su očekivanja bila da će se prihvatanjem ovog sporazuma uspostaviti normalizacija odnosa i umirivanje situacije između Beograda i Prištine, međutim do toga nije došlo.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava naveo je da većina napada na pripadnike manjinskih zajednica koji su se desili tokom 2023. godine u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji nije procesuirana i niko zbog toga nije odgovarao. On je kazao da je istraživanjem obuhvaćeno direktno i strukturalno nasilje koje su vršile kosovske institucije prema srpskom stanovništvu na Kosovu, ali i srpske institucije prema kosovskim Albancima koji žive u Srbiji.

Preporuke iznešene u ovom radu podrazumevaju prekid prakse eksproprijacije zemljišta i zahtev za transparentnošću institucija o napadima na pripadnike kako srpske tako i albanske manjine, kao i saradnju srpskih i kosovskih institucija povodom resavanja ovih pitanja. Apelovali su na sudove i tuzilastva da stave kao prioritet slučajeve koji uključuju manjine.

Miloš Pavković iz Centra za evropske politike je, analizirajući ključne izazove za Srbiju u implementaciji Sporazuma o normalizaciji, pod znak pitanja stavio želju Srbije za implementacijom ovog sporazuma u celosti budući da ga je Srbija samo usmeno prihvatila što može izazvati sumnju da je u pitanju strategija da ovaj sporazum bude politički ne pravni. Takođe je napomenuo da postoje tačke sporazuma koje nisu u potpunosti kompatibilne sa pravnim sistemom Srbije poput koncepta stalnih misija koji bi morao biti regulisan usvajanjem posebnih zakona.

Kao preporuke izneo je potrebu za implementacijom sporazuma, njegovim potpisivanjem i ratifikacijom koja bi rešila probleme po pravnoj osnovi. Dodao je da je urgentno definisati vremenski okvir za implementaciju, kao i da je neophodna kontinuirana podrška evropskih zvaničnika i institucija u ovom procesu.
Dragutin Nenezić, pravnik i jedan od autora analize povećanja prisustva bezbednosnih struktura u srpskim opštinama na severu Kosova, naveo je da se povećanje ovih bezbednosnih struktura povezuje sa barikadama i istupanjem Srba iz kosovskih institucija. Nenezić je pojasnio da se ova analiza bavila informacijama koje su dostupne za javnost te da nisu imali direktnu saradnju sa institucijama. Ono što je naveo kao pitanje koje se nameće jeste demografska procena teritorije i etnički sastav institucija.

Događaj je organizovan u okviru projekta “Podrška praćenju napretka u Poglavlju 35” koji realizuje InTER a finansijski podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – Europe ASAP“.

Fotogalerija

  • DSC_0228.JPG
  • DSC_0236.JPG
  • DSC_0253.JPG
  • DSC_0271.JPG
  • IMG_8949.jpeg
  • DSC_0260.JPG

Resurs centar

Aktuelni konkursi